beats by dre cheap

Pesimizam je način života

Zašto ne biti pesimista? Zar je to toliko loše? Ne prođe malo, a neko me okarakteriše kao pesimistu i počne mi „tupiti“ kako to nije dobro za mene i sve što radim.

Kao prvo, kao i svaki pesimista, ne mislim da sam pesimist, nego za sebe smatram da sam realist – da stvari vidim kakvim zaista jesu. Rodimo se i umremo. U međuvremenu se „patimo“ u napaćenom društvu, u napaćenom svijetu, s povremenim, kratkotrajnim pauzama u patnji, koje zovemo životom. Zašto bih se nazivao pesimistom? Mislim da samo dovoljno kritički razmišljam o realnosti. Mislim da samo imam dovoljno skepticizma u sebi, pa ne mašem repom kad mi se kaže da to uradim. Ako je to pesimizam, onda mi je drago što sam pesimist.

Razmišjam da bi svijet bio mnogo bolji bez toliko optimizma i optimista. Da je optimizam rješenje, mogli bismo svi sjesti u park pod neko drvo, uhvatiti se za ruke i reći da će sve biti u redu. Ali neće, to tako ne funkcioniše i to svi znamo. Šta možemo umjesto toga? Pa, ništa. Kakav bih ja bio pesimista kada bih mislio da postoji način?

 


Budan u snovima vs. sanjar na javi
http://kakobilo.blogger.ba
05/04/2018 22:05